Dida je rekao: „Znači, ovakvi je plan! Pošto van je časna rič zakurac, Robi će poć sa vama na biralište! Ka moj promatrač! Da se na svoje oči uviri dašte ispravno glasat!“ Tata je podviknijo: „Kako će Robi ić na biralište kad ka mali pizdunčić nema pravo glasa?“ Dida je rekao: „Šta? Jel možda ustav brani da se dovede dite na glasačko misto?“ Mama je podviknila: „Ali glasanje je tajno, čako!“ Dida je rekao: „Šta? Jel ti možda ustav brani da pokažeš ditetu koga si zaokružila?“

Mama i tata su gledali u dida sa raskobečenim očima. Dida je rekao: „Znači, ako moj promatrač raportira da ste glasali kako triba, ja neću pisat oporuku! Šta dalje znači da će kuću, maslinik i vinograd na Šolti, u slučaju moje nagle smrti, naslidit rođena mi ćer! Kapito?“ Mama i tata su blejali sa zinutim ustima. Dida je pogledao na uru i rekao je: „Imate jušto pet minuti da se odlučite!“ Onda je mama u roku munja izjurila iz primaće. Tata je u roku odma izjurio za njom. Onda je moj dida izvadijo mobitel iz žepa od jakete. On je utipkao broj i rekao je: „Alo Bing! Navata san ti još dvoje! Biće žetončića ka u priči!” Novo poglavlje iz Bilježnice Robija K.

Robi K.: Didini žetončići – Monitor.hr.