Lost Highway: Vožnja između jave i sna
Lynchovski film ne može biti lynchovskiji od podcijenjene “Izgubljene ceste” (“The Lost Highway”, 1997.). Svojevrsni “izgubljeni” klasik Davida Lyncha njegov je punokrvni autorski uradak, ugođajno ozvučen glazbom stalnog skladatelja Angela Badalamentija. Koliko god da ne tipuje na logiku, osim ako to nije logika lynchovskog sna ili snomorice, “Izgubljena cesta” je logično pozicionirana između filmova “Twin Peaks: Vatro hodaj sa mnom” i “Mulholland Drive”. Oba filma odvijaju se na tankoj granici noirovske jave i hororskog sna, s misterioznim ubojstvima, opsesivnim muškarcima, bujnim fatalnim ženama, voajerskim seksom, tripoidnim ugođajem, izvantjelesnim iskustvima i pitanjima identiteta. Ako ih gledatelj u potpunosti i ne razumije, može ih (za)voljeti jer bivaju sve bolji i zavodljiviji na svako novo gledanje, nudeći neka nova gledanja i iščitavanja. Marko Njegić retrospektivno za Slobodnu.
Lost Highway: Vožnja između jave i sna – Monitor.hr.
pročitaj cijeli članak
