Da bi se videla sva lepota i uzbudljivost Melvilovog „Samuraja” – često proglašavanim jednim od najznačajnijih evropskih filmova ikada snimljenih – potrebno je da zaboravite sve o njemu napisano i rečeno, uključujući i ovaj tekst. Postoje dva momenta u filmu kada emocije probijaju iz ledeno lepog Delonovog lica. Prvi, posle jurnjave u metrou, kada, u ukradenom automobilu, njegovo lice odaje unutrašnji stah i drugi, na kraju filma, kada se vraćajući na mesto zločina zagleda u Valerijino lice, njegove oči u deliću sekunde postaju bespomoćne kao u deteta koje traži majku. I tu jeste ključ filma – beznadežna potraga tragično usamljenog čoveka za kućom i sigurnošću. Jer Džef je zarobljen karakter, u svojoj sobi, svom identitetu, gradu, svojim senkama i hodnicima, u petlji vremena koja ga iznova vraća opet i opet u istu tačku – on je u paklu i njegov jedini izlaz je samoukinuće. Legenda kaže da je Melvil došao kod Delona sa scenarijem. Kada je ovaj čuo o čemu se radi i kako će se zvati film, uveo ga je u svoju spavaću sobu gde je iznad kreveta visio samurajski mač. Pulse

In memoriam Alain Delon: Samuraj ili studija o ljudskoj samoći – Monitor.hr.