Prvi dan škole me vodila mati… drugi dan joj već dopizdilo pa me utrapila maloj od susjede koja je išla u osmi pa me ona vodila… treći dan zame nitko pita nije. A ćaća, ćaća mjesec dana nije zna da idem u školu. On kad je materi reka “Oćel mali ikad uškolu?”, ja sam već iša u peti. Trebam li vam pričati o odgojnim mjerama u školi. Ako nešto ujebeš, vuklo bi te za kosu iznad uha, di najviše boli. Da sam bar tad bio ćelav, al nisam. Ja se požalio ćaći da me drugarica ‘Karadžić’ vuče za kosu iznad uva… ćaća mi reka ‘Nije to ništa, mene štapom tuklo po prstima’.

Jebo ti školstvo, što više ideš unatrag, metode kažnjavanja sve gore… didu mi, bit će, sa 2 konja htjeli raščepit. U školi bila kuhinja. Nije bilo ‘Mense neda jesti’… ama naredbom vrhovne komande mora si oblizat tanjur. Ti jedeš, ova ko kobac kruži i gleda jel kome što u tanjuru ostalo. Fizička kultura (danas tjelesni)… trči oko škole… i udri jebenog graničara. Pa majku ti jebem… graničara sam se tolko naigra da više nisam znao jesam li u školi il na karauli. Kad bi išli kući nakon škole, po nikog nisu dolazili roditelji, sa autom… Bogu fala… jer mogli smo baciti torbe i pola sata udrit nogomet… pa ajd kući.

Danas gledam… izađe mali iz auta… ispred škole… mati stala, namješta frizuru… zauzela pozu… zagrlila dijete… udara selfi… mali jednako preplašen ka i ja 83će… i skužim… djeca su uvijek ista, uvijek… samo smo mi… mi smo otišli u kurac... Bloger Krule na svom Facebook statusu. Index

Bloger Krule o početku škole: Djeca su uvijek ista, samo smo mi otišli… – Monitor.hr.