U Ilici sam svratio u antikvarijat mog rođaka Rafaela, povratnika iz Argentine. U antikvarijatu je prodavao knjige, časopise, uniforme iz doba NDH. Rafaela sam zatekao kako pije kavu s novopečenim europarlamentarcem Bartulicom. Bartulica mu svako malo dolazi prodat knjige. Jedva krpa kraj s krajem, guši ga ogroman kredit za kuću na moru. Od plaće mu za život ostaje jedva 38 eura. Pa ti živi.

Bartulici se ozarilo lice kad je na mojoj glavi vidio crvenu, trampovsku šiltericu.

“Lijepi je vidjeti da Tramp ne postaje samo ikona Amerikanaca, nego i mladih Hrvata koji se sve više okreću desnici”, pohvalio me Bartulica.

“Pa najbolji primjer su dva rasprodana koncerta Tompsona. Mladi su danas pohrlili na Tompsonov povratnički koncert kao da se Džoni Štulić vratio iz Nizozemske i napravio koncert.”

“Mene raduje da mladi danas znaju prepoznati prave vrijednosti”, Bartulica će.

“Samo što zbog tih mladih, stariji ne mogu na Tompsonov koncert. Mladi se bolje služe internetom, pa su preko njega odmah pokupovali sve karte. Moj stari koji jedva zna nazvat nekog na mobitel, kamoli kupovat preko njega, ostao je bez karte. Možda uskoro postane još jedan branitelj koji se ubio. Ali ne zbog PTSP-a, nego zato što nije mogao nabavit kartu za Tompsonov koncert.”

Bartulicu su vidno potresle te moje riječi.

“To ne smijemo dopustiti”, izvadio je mobitel i nabavio mu je karte. Kad mu je Svirac otkrio da će o tome pisati u Nacionalu, Bartulica se razljutio i zatražio ga da mu ih vrati.

Groupie: Borite se za Tompsona! – Monitor.hr.